Krivica

Nabacivanje krivice je jedan od načina kako nam energija "curi" iz tela i duha. Neki ljudi su usavršili tu metodu do te mere da uopšte ne primećujemo da nam energija otiče u njihovom smeru. Ne dozvolite ikom da manipuliše vašim emocijama! Ako ste vi dobro, ne dajte nikome da cas uvuče u svoju "tužnu priču" opaskom..."ne znaš kako je meni,blago tebi,kako si raspoložen "...Svako se mora boriti za SEBE u smislu razvoja. Svako je odgovoran samo za SEBE. VI niste krivi ako vaša radost "štipa" za oči nekoga ko jednostavno NEĆE da preduzme NIŠTA za sebe. Priča"Izvini što mi je dobro" je apsurdna i nemojte ni ići tim putem. Ako ste naučili da svoje teske dane sami prevazidjete bez okrivljavanja drigih što su njima ti dani laksi nego vama- veliki ste put presli...Svi imamo mračne momente- zato,kad dodju oni lepi- nemojte osećati krivicu! Uživajte u njima,učite iz njih kao iz onih loših i budite odgovorni za SEBE. <3

Put

Lete latice istine
kroz mesece i godine
kroz vekove i univerzume
kroz oblake i kroz kiše
da bi sletele na tvoj dlan
da bi ti predale cvet spoznaje
kao čarolijom sastvljen u tvojoj ruci
kao san ostvaren, a tako
davno odsanjan.

Miriše na večnost,na zvezde, na beskraj
Miriše na dom i na utočište
Miriše na sećanje neko ostavljeno daleko
a ipak tako blizu tvog srca

Udahni miris i putuj
putuj dušom ,tamo gde te vodi
sloboda je tvoj brod
radost je tvoja mapa
spoznaja tvoje kormilo
sećanje tvoje more
a  ljubav,samo ljubav i uvek ljubav- tvoj put.

Dobar vetar ti želim...

Napokon

Zlatna kap je svaka moja reč
u ljubav i iz ljubavi izgovorena;
svako delo iz nežnosti uradjeno
svaki dodir od blagosti satkan
Čudesan put je od srca do neba
ptice i vetar pletenice prave od snova
ponesi me, ptico
ponesi me oblaku gde moj andjeo spava,
san ili java
nebitno je ; duša zna
srebrne niti svijaju se u pesmu ljubavi
andjeli oko nas igraju
vasione se dodiruju i preklapaju
zvezde se radjaju u ovom bljesku
gde se sve spoznaje
gde se sve saznaje
nema prostora medju nama
tvoja ruka je moja
satkana od latica
vidim tvoje lice
nisam vise Ja
nisi više Ti
nestala je granica izmedju jave i sna
vrhunca i dna
smeši se svemir...
Cepa se iluzija,
napokon...Sloboda.

Istina je Cela

Možda prodje godina,možda prodje dan, al' ono što ti pripada, sleće ti na dlan. Možda prodje minut,možda prodje čas,sta se mora desiti,hoće ,baš zbog nas. Možda prodje sekunda,možda mesec dana, niko nije pobegao od Božanskog plana. Možda mi ne poveruješ,mada istina je cela, uverićeš se kad treba, preko svog andjela Maja Ikica Milosavljević

Pesma Andjelu

Pesma Andjelu

Ruke moje ispružene čekaju darove
jer, znam da zaslužujem,
jer, znam da iščekujem
jer, znam da se radujem
svakoj nebeskoj poruci
gle, pero leti,vetar ga kao bebu njiše
andjeli mi trepavice zamrsiše
pa sve vidim plavlje i nežnije
Ruke moje ispružene čekaju zagrljaj
jer, andjeli još brže stižu kad ih očekujemo
jer,andjeli su tu dok se radujemo
i dok tugujemo
brišu nam suze ,skupljaju i isipaju ih u mora
eto zašto je more slano
ali ,zato je i nebo plavo
i sunce se smeši
zbog naših radosti, i našeg poverenja
u andjeosku ljubav,u dar andjela,
još danas,izdrzi, izdrži još jedan dan
andjeo ti nežno ,blago,neprimetno
spušta odgovore bešumno na dlan...-

Angel Handbook by Doreen Virtue

The Angel Therapy Handbook

Iznemoglost

Ovih dana, radila sam puno sa ljudima na ivici živaca, strpljenja, snage i nade. Atmosfera je takva, globalno, da nam se čini da nam je neki džin, pred kojim smo potpuno nemoćni- izvukao tepih ispod nogu,i mi padamo , usporeni, santimetar po santimetar, u neki crni bezdan...Svima se "zgustilo"- bilo to emotivno,socijalno, poslovno ili lično-mada, kad sve svedem-dodjem do jedne reči a to je IZNEMOGLOST. Izgubila se snaga i vera da će se nešto promeniti. A i volja da se na toj promeni radi. Osećaju se ljudi kao žrtve nečeg većeg od sebe i žele da im neko da razlog da veruju da će biti dobro. Ljudi ,mili moji i dragi...JESTE bolje. Već sada. To vam kažem jer su sva ta dešavanja indikacije ogromnih promena na bolje koje se odigravaju već duže vreme- a ,vi i sami znate kako ta (ne) raspoloženja dolaze u talasima; boli,pa prodje pa opet...Menja se sve, moramo se menjati i mi; ne držite se starog,otpustite stari način rešavanja situacija, otvorite srce,zovite andjele, ne treba vam nikakva posebna obuka za to- skupite snagu ako možete-ako ni to ne možete-opet se požalite andjelima, nadjite razlog (a UVEKga ima) da sebi date podstrek za dalje- jer DALJE postoji-a to znam jer ste OVDE SADA,u ovom vremenu gde se sve ,ali sve rešava-ide se napred,stari obrasci ponašanja više ne važe; ništa što uradite sada nije uzalud-noć je najmračnija pred svitanje. Energije su jake, treba se prilagoditi,ali prilagoditi se HOĆETE-ako želite,i ako ne gubite nadu. Oslobodite se uticaja negativnih ljudi,oterajte iz svog života one koji vas povredjuju i ponižavaju-ako ne možete fizički,onda mentalno "zabravite" svoju dušu njihovom uticaju-ne bojte se reći NE! Sve ima svoj razlog. Možda nije očigledan,možda nije razumljiv-ali učite,stvarate,upoznajete sebe i svoju snagu. I niste sami. Nikada. Ne zaboravite ko ste. Ova karta nije slučajna-ona vredi baš za SADA i za VAS. Voli vas Maja

Vreme

Ne dajte se požurivati dragi moji...Bez obzira što vam stalno štopuju vreme od trenutka kad se rodite do poslednjeg daha na ovoj planeti, ne dajte se uznemiriti, uplašiti,zbrzati. Sve se stigne. Ništa ne može pobeći što treba da se dogodi. Svakako će se desiti. Ni sekund ranije ni sekund kasnije nego što treba. Nestrpljenjem ništa ne ubrzavamo,niti odlaganjem usporavamo. Sve bude kada mu je pravi čas. Nikom od nas vreme nije isto. Imamo svoj jedinstven način proticanja kroz život i kroz vreme,jer mi ,ustvari ,protičemo, a ne vreme; ono stoji,a mi se kroz njega menjamo i putujemo. Svako od nas ima svoj brod u kojem plovi, i ima sopstveni sat. Ne dajte se zbrzati,dragi moji... Sve će biti šta treba-kada treba. Vi samo BUDITE i dajte sve od sebe da svaki vaš sekund VREDI vremena kojim protičete...

Šapat

Šapuće vetar,prepoznaje ko sam,
Šapuće more da seća se mene,
Šapuće oblak da već bila tu sam,
Šapuću trave, sunce, i sene...

Šapuće duša moja tajnu
Da ništa na svetu slučajno nije
Da svako na ovaj svet je dobrodošao
Da ljubav u svačijim grudima bije...

Šapnuću tajnu ja tebi sada
Beskrajno nežnu, svetlu, duboku...
Postoji sunce što večito greje
Živi i blista u tvome oku.

Šapuće vetar, kiša, i duga
Šapuće priču o nama i svetu
Opet smo tu, na početku kruga
Opet smo rosa na najlepšem cvetu.

Šapuću reke, mora, i trave
Šapuću snovi, šapuće java
Šapuće istina o postojanju dalekom,
Tamo gde su isto i san i java;
Gde je nadohvat ruke pučina plava,
Šapuće večnost, šapuće vetar,
Naši su snovi, zapravo, java....

Zdravlje

Ne volim izreku- čovek može sve da podnese. Može, istina je. Ali ima ta izreka nastavak; sa posledicama. Možda se ne vide odmah, ali ih bude. Čirevi, glavobolje,visoki pritisak, problemi sa varenjem, šećer...sve su to posledice turbulentnih dešavanja u našim životima koja dugo traju i izazivaju bolest. Čvrsto verujem da nas stres razboljeva najviše. Nijedna hrana ne može da utiče tako negativno na zdravlje kao briga, tuga, anksioznost, strah...Šta nam je činiti? To jeste sve deo života,bitan je naš odnos prema onom što se dešava i kako se nosimo sa tim. Ne mogu se izbeći trzavice, ali moramo naći način kako da sebe smirimo što pre i da nas ne dotiču "sitne" stvari kao što su redovi u pošti, gužva na mostu, to što se komšijino kuče popiškilo u ulazu od zgrade...u odnosu na životne,velike stresove-ovo su sve sitnice,a umeju da nas izbace iz takta...Pratimo svoje misli,i pokušajmo sebi da pomognemo...kreneimo od sitnica,jer put od 1000 milja počinje prvim korakom...

Jedna Tajna

Sunce ima zlatno oko,
koje boji zlatom dan
ja poleteću visoko
da sletim na Božiji dlan.

Vetar ima plavu kosu
plavlju nego nežni lan
upleću se kao kika
u nemirni vetra san.

Nebo svoj plašt srebrom krasi
stavlja zvezde ,ogrlice
naći ću te, ma gde da si
srebrom da ti zaspem lice.

Mesec ima vojsku celu
treperavih, tihih snova
Tvoju dušu, snežno belu
sačuvaće nežnost ova.

Ljubav nosi mnoga lica.
Skrivana je dugo tajna...
Ljubav kao izmaglica
bez opisa i beskrajna...

Bez Kajanja

Zar da se kajem što me srce boli...?
Zar da se kajem što ume da voli..?
Žale ljudi, uzdišu...bolje da nisam voleo..
A to je samo dokaz života,
dokaz postojanja i trajanja
u svim vremenima
Zar da se odreknem ljubavi
zar da se odreknem osećanja
da plutam kao gumeni patak kroz prostor
da izbrišem sva svoja sećanja
radije neka boli
radije nek se pamti sve
i radost i bol i treperenje i neizvesnost
radije to nego plitki udasi
život bez života
radije to nego Ja bez Sebe
Ja bez sećanja na Tebe,
ja bez duše sopstvene
i bez svih onih koje sam tako lepo volela...

U Potrazi za Dokazom

Ah,ta ljudska potreba da se sve razume i sve objasni...Toliko vremena bačeno u vetar, umesto da se uživa u "neznanju i neshvatanju" pojava, dogadjaja, dešavanja koja se ne mogu shvatiti svesnim umom..Ne umemo da prihvatimo da ne možemo znati sve...i objasniti sve...pa niko do dana današnjeg nije objasnio ljubav a ona se dešava svake sekunde! Hoćemo li je zbog toga negirati? Ali, da...secirali su ljubav kao neobičnog stvora kojeg treba istražiti i objasniti, boli je , čačkali, zapitkivali,pod mikroskope filozofske ( i onde druge ), stavljali...pa opet ništa... Neke se stvari ne daju objasniti...a ni ne treba! Ljudska arogancija nekada prevazidje samu sebe; ta potreba da smo stalno "on top" svake situacije, da znamo šta se dešava,kako i čemu služi...a, ako iz nekog razloga racionalno ne možemo objasniti..e,onda je to glupost, sujeverje, halucinacija, primitivizam- o još mnogo imenica i prideva u najgorem kontekstu se može primeniti na neobjašnjivo...Samo zato, jer ČOVEK i njegov um to ne može da prihvati...Kažu, nema dokaza da život može da opstane na drugim planetama..znate"tamo nema kiseonika  ni vode"...Pa, evo jedne novosti- ne moraju sva bića da budu zavisna od vode i vazduha...mogu da postoje i drugi vidovi egzistencije...nije sve svuda limitirano kao što predlaže ljudska perspektiva...Nije sve objašnjivo...bar ne razumom...Srcem i dušom- mnogo toga jeste...a ono što nije? Možda mu nije ni vreme ni mesto..jer..."Sve dolazi onome koje zna da čeka..."...a ja vas ljubim redom... ~Maja :) <3

Na Račun Kukanja...

I tako, vidim danas simpaticnu karikaturu kako plovi po FB i svaki put me ponovo nasmeje, jer je istinita onoliko koliko nešto istinito može biti: "Cele zime jedva čekam da dodje leto kako bih mogao da kukam kako mi je vrućina". :) Baš tako. Nikad nam nije potaman,takva smo vrsta, valjda...Ali,tako je i za sve ostalo.Imam klijente koji dodju,navodno,da reše problem,ali posle kraćeg razgovora dodjem do jednog (ne više) iznenadjujućeg zaključka: NEĆE čovek da reši problem. Jednostavno neće. O čemu će posle da priča? Kako da se žali i na šta? Kojegod rešenje da mu ponudite dobijete rečenice sledeće vrste: - aaaaaa, pa ne mogu ja to....nisam navikao, ne vredi....pa neću ,valjda ,sad u ovim godinama da se menjam...ma nesposobni su oni bez mene...ne mogu,zbog dece...i sl. Dokle god robujemo takvom razmisljanju, nista necemo uraditi sa sobom. I to je ok- ako ne zelite-nemojte! Ali,ne treba onda pricati da nas život ne voli i da su svi  protiv nas...jer, ako mi sebe podržavamo kako IKO može da bude protiv? Pa i ta vrućina i sunce...postoji puno načina da se rashladimo...a zima će već doći dovoljno brzo,pa će moj prijatelj sa karikature ponovo da (potajno) priziva leto... :)

Maja Ikica Milosavljević

Sećanje

I vetar,i nebo, i zvezda
moji su prijatelji
i svetlost, i pahulja i sunca nežni sjaj
u kolibi snova sedim često i pletem nadu
pletem radost sebi od uvojaka neke lepe slutnje
more i reka i jezero
svaka voda je moja putanja
noć i sumrak i svitanje
delovi su priče o meni
zlatno je oko koje me svuda nadje
gde god se sakrila,osetim dodir njegovog sjaja
i vetar i kiša i magla
sve je to priča o meni
o nama svima u beskraju plavom
duša diše samo dok sanja i leti
dok se seća i sluti
dok ljubav bljeska kao odsjaj sunca na površini mora
mesec je mlad uvek kada ga se setim
i pogledam
moja duša je kosmos
ovaj kosmos je beskraj
a u beskraju u kolibi nade
sedi Ljubav i plete snove od uvojaka svega što je ikada stvorila...

Da Nije Nas

Samo ti možeš biti Ti
Samo ti deliš ono što samo Ti imaš
Niko nije kao Ti
Niko nikada neće ni biti
I ne treba
Jer svako od nas je pramen u kosi večnosti
nosi svoj sjaj
neponovljiv, jedinstven
Poruka tvoja je samo tvoja da je daš
Niko nije kao ti
Niko nije kao Ja
Svi imamo po dar u srcu
Bez obzira na veze kojima smo spojeni
Svako je slovo u knjizi života planeta
Slovo bez kojeg reč ne bi postojala
zlatan je vetar koji nas je ovde doveo
Srebrna je kiša koje nam je sećanje osvežila
Da samo ti možeš biti Ti
I ne trudi se da bude drugačije
Samo ja mogu biti Ja
Ovaj svet ne bi bio svet
Ova večnost ne bi bila beskraj
Da nije tebe, da nije mene, da nije duše
Da nije Nas.

Kako do Andjela?

Život komplikujemo dovoljno sebi na hiljadu načina, svakodnevno. Navikli smo da dobijemo uputstvo za sve, da nam se govori kako da mislimo,šta da jedemo, kome da verujemo( i ,naravno-u šta ili koga), čega da se bojimo i čega da se stidimo, kao i to koliko treba da spavamo, pa čak i to kako i snove da naručimo u kojima će nam se razjasniti sve što nas muči- ili pak- da to damo nekome drugom na tumačenje. Poruka koja se šalje svim ovim gore napisanim jeste- NE VERUJ SEBI.
Zašto sam napravila ovaj i ovoliki uvod za tekst koji počinje pitanjem" Kako do andjela?". Baš zato. Hoću da vam kažem da se ne opterećujete. Andjeli vas čuju. Uvek. Ne morate da znate posebne molitve, reči, ne morate imati specijalne rituale; možete, ako vam gode- ali ne morate. VERUJTE SEBI. Svom osećaju. Ponovo i ponovo sam pisala o tome; ako vam nesto stvara muziku u duši dok slušate,gledate, razmišljate- to je to! Ako vam,pak,stvara,buku u glavi- sklonite se. To nije vaše. Moje "moje" ne mora biti i vaše.I to je u redu. Niko vas neće izbaciti sa časa zbog toga. Jer nema časa. Niti vas ko procenjuje osim vas samih.
Do andjela se stiže u jednom otkucaju srca. Vašeg. Istinito. Snažno. Iskreno. Tražite,pitajte,očekujte. Otvorite srce i um. Dobićete odgovor. Možda ne kako ste očekivali, ali odgovor stiže. Kroz ljude,pesme, knjige,snove...Da, snove. VAŠE snove. I ti snovi znače ono što VI mislite da znače. Ako su proročki snovi- i to će te znati. Biće vam kristalno jasno. Ako su obični, rasterećujući snovi,ili pak noćne more- i to će te znati. Razmislite,"provucite kroz srce", i shvaticete istinu. A andjeli? Oni su tu da vam daju podrsku, da pomognu,da razjasne. Oni su VAŠI. I Vi ih najbolje razumete. Nema uputstva. Nema tumačenja. Naučite sada ono najbitnije- verujte svom osećaju. Oduvajte prašinu sa svoje intuicije. SADA je pravi momenat da se krene ispočetka.
Volim vas puno i verujem u vas!!!

Poštovanje

Poštovati nekoga znači prihvatiti ga kakav jeste, ne "popravljati" ga i ne "prilagodjavati" ga nekim svojim idejama o tome šta je normalno ili nenormalno, videti čoveka iza stava, i dušu iza srca. Videti osobu iza ponašanja, pokušati razumeti odakle stiže njegova priča, i ma koliko se razlikovala od neke naše priče- saslušati je do kraja i zadržati otvoren um. Ne "rastemo" svi isto, ne živimo isto, ne iskazujemo se na isti način...a opet, svi, baš svi , težimo ljubavi...pa eto, otvorimo se ljubavi prvim korakom- iskazimo POŠTOVANJE... i tu počinje jedan potpuno čarobni svet, gde je sve moguće...Maja I. Milosavljević

Andjeli

Uvek su tu, uz nas. Možete verovati, možete ne verovati, osetiti ili ne osetiti, videti ili ne videti; to ne utiče na njihovo prisustvo u vašem životu. Andjeli su uz nas- to je njihov "posao". Svi imamo najmanje 2 andjela čuvara, taj broj se menja tokom života, i prema našim potrebama i dešavanjima. Komunikaciju možete započeti kao sa najboljim prijateljem, u sebi ili naglas, bez ikakvih uvodnih ceremonija ili straha- vaši andjeli su tu zbog VAS, ne zbog sebe i želje da se "reklamiraju" kao moćna bića- oni su tu da pomognu,podrže, olakšaju- čak i u onim najtamnijim vremenima kada mislimo da su nas svi napustili, andjeli su prisutni i pomažu vam da dišete ...Njihova ljubav je bezgranična, a pomoć koju pružaju je uslovljena samo našom slobodnom voljom, tačnije, umešaće se da intervenišu po pozivu- osim ako nam je život u opasnosti , a nije nam vreme da napustimo ovu dimenziju., onda intervenišu bez našeg dopuštenja. Pomažu u svim sferama života- nema "male" ili "velike" pomoći- male ili velike tuge ili problema- vaši andjeli su VAŠI andjeli i vi ste im jedina briga.
Maja I. Milosavljević

Samo Ljubav

"...Ne mogu svi da te vole...", govorili su mi odmalena, kad god bih se vraćala razočarana, uplakana, ,povredjena, neshvaćena ili uvredjena od strane svojih drugarica (vrlo retko drugova) . Zašto bi mi neko želeo zlo ako ja ne želim njima? Zašto bi neko hteo da me uvredi ako ja gledam da budem što bolja i nežnija prema njima? Zašto? ZAŠTO??? Godinama su me mučila, ta pitanja bez odgovora... Medjutim, odgovor je bio uvek tu, ispred nosa i sastojao se iz dve reči. BAŠ ZATO! Istina je najčešće vrlo jednostavna...Previše mozgamo da nadjemo neki složeni odgovor, a on je jako jednostavan. Baš Zato. Čudno, zar ne? A možda i nije...Iritira ljude ono što osvetljava njihovu tamnu stranu...treba obrisati prašinu oko srca i duše...možda nečija blagost smeta onome kome je najviše potrebna, jer je se boji, jer nije navikao, jer misli da je NE ZASLUŽUJE... razni su razlozi, a tako jednostavni...Zaista , ne mogu svi da nas vole...Ne zato što smo toliko različiti, beć zato što smo toliko ISTI...previse u sebi nosimo ogledalaca u kojima se drugi ogledaju,pa nekad volimo šta vidimo a nekada ne...Prvi zadatak je zavoleti sebe...ostali ce lako da slede... Voleti sebe je preduslov za sve "ostale" ljubavi...Ne mogu svi da me vole...tačno je...ali ja mogu da volim sebe... ljubav ide uvek kako ona želi,pa nekako kada je pošaljem u svet, nadje način da mi se vrati, mnogostruko...beskrajno

Podsećanje

Nije lako. Nije lako podnositi, razmišljati, nositi se sa raznim nedaćama, slušati gluposti, trpeti bezobrazluk, i imati za šefa nekog od koga ne možemo ama baš ništa naučiti sem kakvi ne želimo biti...Niko nije ni rekao da će biti lako. Ima divnih dana,ima strašnih- ima dana kad ne želimo oči da otvorimo, kao i onih koji nam vraćaju veru u život i ljude...Nekada postoji očigledna ravnoteža; nekad nam se čini da je totalni haos nastupio u svetu energije, uzroka i posledice, davanja i primanja. Ali, nije. Verujte. Mi vidimo koliko nam um dopušta. Ako gledamo srcem- vidimo mnogo dalje. Nije lako, u pravu ste. Ali vredi verovati; vredi se setiti svakog onog "aha!" momenta kada nam je život bio bajka. A svi ih imamo. Samo, kad muka pritisne dobijemo ptivremenu amneziju,pa nam se zacrni sve pred očima...Ne zamerajte sebi ni to; ipak,mi smo u telu. Telo traži svoje. Ali telo bez duha ne može- to nikada nemojte zaboraviti. Jer, ako nam klone duh-telo opstati neće. A duh je ono,naposletku,zašto smo i došli po svo ovo šareno iskustvo. Čisto da ne zaboravimo kad nam je jako teško...proćiće i to, proćićemo i mi u ovom životu, ali ono što je najbitnije ponećemo sa sobom ,gde god vi verovali da putujemo svetlosnim tunelom- a to je ljubav,mudrost i iskustvo. Ne dajte se! Volim vas!

Neka vas naši verni pratioci andjeli čuvaju i uliju nadu i utehu kad god vam je potrebna

Uprkos

Uprkos vetru- ne odustajem od plovidbe,
uprkos kiši- pevušim u sebi
uprkos bolu- još uvek se ne bojim
uprkos besnima- ne odričem se smeha
uprkos bezumlju- tačno znam gde stojim
uprkos podsmehu- ja glavu ne spuštam
uprkos svetu-ja oblake prelećem
uprkos oluji- dugi ruku držim
uprkos mržnji- ostajem bez daha
ostajem bez straha
uprkos ,uprkos ,uprkos borbi
uprkos svemu
uprkos kraju, ako on postoji
ako nije varka, kao i svet ceo-
ja sam već u raju.

Ja te Molim

Ne odustajem od sna da će biti ono što želim ,ono za čim čeznem,ono kako sebe zovem kada lutam sopstvenim snom.
Ne odustajem od onoga zbog čega mi se zatvaraju vrata nade svaki put kad im se prikradem i kad spustim uho na hladni zid da oslušnem,čujem li svoje ime da neko doziva,
ne odustajem nikada, i neću ni ovaj put
jer verujem da mogu da menjam to što kažu da je napisano
pa nije u kamen uklesano
a i da jeste, neka je; i kamen  more mrvi
i kamen od vremena pesak postaje
a ja imam strpljenje kao nebo
da lebdim i budem tihi posmatrač naoko nevidljivih promena
ja imam volju, ja imam zelju,
pa zar mi je potrebno nešto više od toga
da mi se ostvare snovi
ljubavi imam za beskrajne svetove
za večite letove od jave do sna
ne odustajem zato nikada,
samo da znaš,
ne odustajem jer  držim svoje platno života i bojim ga
samo ja,
ne odustajem od sebe, ne odustajem od tebe,
ne odustaj ni ti, ja te molim...

Lepota

Lepota


Lepota je dete u svakom od nas.

Lepota je istina koja sjaji u srcu.

Lepota je prostor izmedju otkucaja srca.

Lepota je kad te vidim onakvim kakav jesi.

Lepota je smisao u besmislu vremena.
Lepota je ono što mi peva u duši.
Lepota je ono najbolje u tebi.

Lepota je ono što vidim iza tvog pogleda.

Lepota je ne konfekcijski broj tvoje suknje- već konfekcijski broj tvog srca...u tom slučaju,što veći to bolji... :)

Lepota je itekako prelazna...kad me inspirišeš da budem bolja,  jača, hrabrija....

Lepota je sve ono što dajem od sebe drugima.

Lepota je ono što smo svi zajedno kada volimo...

Lepota smo mi kad se pretvaramo u supernove...kada prepoznamo svoj lik u nebesima...i shvatimo ko smo, zapravo...

Smisao

Prestala sam , davno, da pokušavam da objasnim sebe bilo kome. Prestani i ti da pokušavaš. Ljudi shvataju šta žele, misle šta hoće, i rade po svome. To je njihovo pravo i njihov izbor. Isto kao i tvoj. Najgore je pokušavati da nekog preobratiš; to je krajnje nepoštenje. Sloboda da se misli sopstvenom glavom i ,još bolje- srcem, je neprikosnovena. Svako treba da živi svoj put, da plovi svojim morem, i navigira svojom barkom. Destinacija je duši poznata, mape i slike urezane u sećanja, a korak uskladjen sa našim životnim planom. Pomoći, da- ali kad se dopušta. Pružiti ruku,uvek- ali ako joj se ne preti sekirom. Saslušati drugu stranu, apsolutno- ali uvek provući svaku reč kroz najbolji i najjači filter na svetu- svoje srce. Prispitati sebe, bez izuzetka- ali dopustiti i to da nismo svi na istom putu, da drugačije rastemo, spoznajemo, da lutamo i nalazimo se, i da ne moramo da se slažemo u mnogo čemu. Dopustiti drugima da budu to što jesu,i kada nam ama baš ništa nije jasno ni blisko- e, to je prava veština... Možda smo svi ovde i sada baš zbog toga tu; da spoznamo sve valere postojanja u sebi i oko sebe, i da već jednom postanemo ono što zaista jesmo... Iskreno i stvarno. Tada će mo moći da pričamo o stvarnoj transformaciji ovog našeg ,zajedničkog postojanja...<3

Šetnja

Htela sam da vas pozovem samnom u šetnju...baš ovim vrtom. Priroda najlepše slaže boje, a mi, mi bi da sve uklapamo po nekom novom modnom trendu, po tudjem mišljenju, komentaru dobačenom onako,usput, koji pamtite i po deset godina, a mnogi od nas i do kraja života... Peglane kose, napućena usta, goli stomaci svuda oko nas...gde nestade autentičnost? Verovatno nije više u modi,hm? :) Pa, ja vas sada i ovde pozivam u jednu autentičnu šetnju po sopstvenom vrtu...uzivajte u sebi, u svojoj "bašti", zalivajte lepe misli i dišite! I setite se Oscara Wilde-a koji je rekao-Budi ti- Ti! Svi ostali su ,ionako,zauzeti " :) ♥

Zagrljaj

Zagrljaj
Svetlost mi je ruku dala
i povela na dug put...
Iskreno se radovala,
drzala joj se uz skut.
Lampice i fenjere
delila sam ko je hteo
svakom ko je svoje srce
pogledati poželeo.
To što boje svoga srca
mnogima su bile tamne
nisam ja to obznanila
razliše se one same.
I u tamnoj boji ima
tako puno da se nadje
i po mutnom,crnom moru
jedre lepe, snažne ladje...
I tamo gde svetlost sine
milion istina spava
tamne boje razliše se-
i zablista svetlo plava...
Jer iz svakog mraka ima
mnogo toga da se spozna
sve je tu za svakog od nas
ako želi to da dozna...

Svetlost ti je ruku dala ,zagrlila te je snažno.
Kad smo sa njom i ti i ja, ništa više nije važno...
Maja Ikica Milosavljevic

Nada

I ovaj bol će proći
i ovaj jarak će mo preskočiti,
ostaće ožiljak na ovo vreme , kao orden na srcu da se nosi,
ali nije važno što se vidi
nije bitno čak ni zašto boli
ako nam je pokazalo sopstvenu snagu
ako nas je naučilo kako se voli
ako smo smogli snage za dalje
nije uzalud bilo sve
ni taj flaster na duši što ga nosim
odlepiće se sam u okeanu ljubavi
zalečiće ranu dečiji osmeh,
zalečiće bol nova nada, i nova želja
da bude bolje,
jer ako želim - biće,
i dok god živim - ima volje
i dok god postojim - biće snage
i dok  god volim - biće nade..
I ovaj bol će proći.
Ostaće da kaplje sećanje u beskraj,
a ljubav će živeti - dok živim i ja.

Mir

Daću sve od sebe da bude mir.
Mir je temelj svega što vredi, svega što je konstruktivno, svega što je lepo, dobro i dostojanstveno.
Daću sve od sebe da iz mene izbija energija spokoja i razumevanja.
Previše je bola i patnje  nastalo iz nerazumevanja i odbijanja da se popriča otvorenog srca,
i sasluša druga strana.
Daću sve, baš sve od sebe da mi nežnost bude alat u oblikovanju svog života.
Pera i latice cveća će biti ukrasi na mom delu, a svaka reč šapat vetra.
Mir je ono čemu težim, i mir je ono što želim da dam svakom čoveku koga sretnem.
Mir. Lozinka svakog andjela.
Ljubav ; put kojim se do mira stiže.

Mogu Ja Sve

Mogu ja sve...i izdržati dane gde sve izgleda bledo, i pokrenuti se iako su svi moji šrafovi zardjali,
mogu ja da vidim lepo u svemu samo zato jer to hoću,
jer je moj svet još uvek često posećen od vila i čarobnjaka,
ili je njihov svet često MOJ,
ne znam,nije važno,
bitno je samo da znam da ako stanem - onda prestaje i put,
ako ne pokušam - bolje biti neće, a gore može uvek,
zato idem napred - jer znam da je napred jedini  put
i jer znam da je sve ovo oko nas jeka
a mi putnici ka slobodi

vrtimo se u krug, i setimo se,odveć kasno-
sloboda je TU, u nama, a ne negde tamo gde svetle fenjeri buducnosti
u nama, u ovom cvetu što ti ga pružam,
što mi ga pružaš,
u ovom osmehu što ga delimo
kao poslednju kap vode
u pustinji života- dok se ne prenemo i vidimo -
svetlimo kao svitci, ako ne sebi- drugima
pa uzajamno putujemo i delimo svoje tračke sunca
i shvatamo da vredi živeti,
da vredi postojati,
baš da bi se pronašli ponovo
u radosti postojanja...kroz vekove....

Trajaće...

Velika ljubav...najveća, i za hiljadu godina stajaće i za milion vekova trajaće jer je moja i tvoja, večita
jer su njene obale daleke
samo nama jedino dostupne
u ovoj nasoj prici
ovaj zivot prekratak je za duge govore i opise davno nastale bajke
da li ima smisla ovo ovde, sve,
možda ima, mozda ne,
nije vazno, tvoje su me misli pronasle
l kad sam najmanje nadala se tome
u hajci na život
podsetile su me note dve na vreme kad smo obećali jedno drugom ovaj život i ove snove
pa nestade,
odjednom , to sećanje
ali i to je privid, jer evo te,predamnom ,opet
kao čarolijom,kad zatvorim oči tu si, vidim te....

Počni Da Brineš o Sebi

Počni da brineš o Sebi
1.Ako imaš osećaj da nije dobro za tebe - ne radi to
2.Kaži tačno ono što misliš
3.Ne trudi se da svima ugodiš
4.Veruj svojim instinktima
5.Nikada ne govori ruzno o sebi
6.Nikada ne odustaj od svojih snova
7.Ne boj se da kažes "Ne"
8. Ne boj se da kažeš "Da"
9.Budi nežna prema sebi
10.Otpusti ono na šta ne možeš da utičeš
11. Koliko god možeš, kloni se drame i negativnosti
BLISTAJ!

Ako...

Ako ikada zaboraviš ko si
i ako svoje snove zagubiš
ako ti se oči zamute od sete
i sve što voliš za sobom ostaviš
ako te tudje reči odvedu
na neko tužno mesto u duši
i ako ti vetar prošlosti svrati
i počne sećanja sva da ti ruši,
pruži mi ruku
ja ću te voditi
od sebe same
te osloboditi,
ako te boli a ne znaš ni sama
gde je početak a gde je kraj...
Ja ću ti dati komadić sećanja
i sama ćeš pronaći opet svoj sjaj...

Pogledaj, sunce se javlja još jednom
opet mirišu kapljice kiše
ako zaboraviš da živeti vredi
ja ću ti šapnuti tiho, najtiše,
da svaki trenutak je nada za dalje
da svaki osmeh je obećanje
svaki korak je skica želja
koje ti tvoja duša šalje,
ako zaboraviš, ja biću tu
tvoj prijatelj iz večnosti
tvoj glas iz svetlosti
da te podsetim na tvoju lepotu-...

Samo Jedan Dan

Eh, kad bila bih vila
na samo jedan dan
da imam čarobna krila i da tužnima slećem u san,
ne bi ostalo tako
ne bi skupljali suze u dlan
eh kad vila bih bila
na jedan jedini dan.

Eh da osmehe mogu
željama slati u svet
eh kad vila bih bila
kratak bi bio taj let,
vilinskim prahom posuti
u trenutku čitav svet
eh kad vila bih bila
sav bol bi bio cvet.

Ljubavi, zapiši u večnost
sva lica mom srcu mila
da miriše vetar na more
dok nečujno sklapam krila
ništa na ovom svetu
od svoje duše ne bih krila
eh da mogu bar jednom
jedan dan da budem vila...

Belo i Crno

Ponekad
zaboravim da belo nije boja  već čista svetlost.
Trazim je na papiru, trazim da je obucem,gledam u pahulje
gledam u oblake
trazim belo koje nosim u sebi.
Ponekad zaboravim da crno nije boja  već odsustvo svetlosti.
Pa palim vatru da je raspršim,
pa palim sveću da je se otresem,
a ne setim se da upalim svetlost u sebi.
Ponekad zaboravim da su crno i belo igrači iste plesne trupe.
Da njihove zajedničke piruete stvaraju zanos igre.
Zaboravim da jedna drugu ne isključuju,već zajedno stvaraju tačku koju posmatramo bez daha,
njihov ples je magija života
njihov ples je čudo postojanja,crno i belo nisu boje
crno i belo su tkanina života koju mi krojimo i šijemo
po sopstvenoj meri...

Molitva

~Pomozi mi da osvestim gde sam, gde pripadam, i kuda sam se zaputila. Onda me odvedi do te tačke na putu, pomozi mi da shvatim da su moje odluke i moji izbori pre i tokom ovog života uticali da stignem na to mesto, i da je to nešto najbolje za mene u ovom prostoru i vremenu. PRONDAĐI ME TAMO GDE ZNAŠ DA TREBA DA BUDEM.~ Maja I. Milosavljević

Pozitivnost

Pitanje : Šta je po tebi "biti pozitivan"? Kako ostati pozitivan kad je sve crno oko nas?
Odgovor: Hm...Moram ja sad da pitam -da li je zaista baš SVE crno? Isto kao što se prirodno nameće i pitanje-dali je baš SVE belo? Istina je izmedju-nekad je crno, nekad belo, nekad ima ravnoteže(naizgled) a ne kad je nema (opet, naizgled). Pisala san o tome,pa cu samo ovde ponoviti- naglašavam da je ovo MOJ stav i moje mišljenje-svaki čovek mora sam neći za sebe šta ga pokreće, dakle ovako : Šta znaci pozitivno razmisljati? To ne znaci zmuriti i cekati da nevolja prodje. Ne znaci ni gledati u posecen prst i ponavljati naglas ili u sebi-ovo je divno,i sigurno nosi nesto dobro za mene. Ne znaci ni ignorisati muke i patnju koje snadju nas i one koje volimo, kao i "one tamo "daleko na drugoj strani globusa.
Misliti pozitivno znači potruditi se u datim okolnostima da sagledamo sta nam se desava i ne pasti u ocaj. Najkrace receno. To znaci , potruditi se da se saberemo sto brze i sto bolje i ne dozvoliti sebi da tonemo u beznadje i samim tim- ne resiti bas nista. Ocaj i negativnost NISTA ne daju. Kraj. Nema konstruktivnosti, nema pokreta, nema akcije, nema resenja- nema ničega. Zato, pozitivan stav ne treba banalizovati ni karikirati-PRAVI pozitivan stav samo govori- ne predajem se,idem napred. Toliko, najkraće ~ Maja :)

Zahvalnost

Pitanje : Stalno slušam o tome kako je zahvalnost bitna- zar je loše težiti boljem od onoga što imamo? Šta je zapravo koncept "biti zahvalan"?
Odgovor : Zahvalnost je stanovište kojim pokazujete da znate šta imate. To je sasvim tačno, biti zahvalan zbog onoga što jesmo i što imamo je jedna od najvažnijih stvari koja nam drži energiju u pokretu. Kada smo zahvalni neprestano se podsećamo kako je život dragocen, koliko nam se lepih stvari dogodilo i koliko ljubavi imamo i dajemo. Biti svestan onoga što imamo ne blokira energiju daljeg stvaranja i napretka- naprotiv! Sjajno je težiti boljem,zahvalnost nam u tome pomaže. Mnogo stvari uzimamo zdravo za gotovo i zaboravljamo da budemo zahvalni za njh.
Zaboravljate da imate stopala dok ne padnete i ne uganete zglob. Tada samo mislite: o, samo da nestane ovaj bol i da sve opet bude dobro! Treba se podsetiti na sve dobre stvari koje imamo od zdravlja, kuće, dece, roditelja, cveća, bašte, knjiga, putovanja, kafe u prijatnom društvu.. vi pišete svoju listu.. znate za šta treba da ste zahvalni, svako od nas to zna. Koncept zahvalnosti je sličan konceptu pozitivnosti- zahvalan sam na ovome sto imam,težim da napredujem, svestan sam sveta oko sebe ali idem napred,koliko god sam sposoban za to u datom trenutku. ~ Maja

Božić

Pitanje: Kad je Isus zaista rodjen? Kada da slavimo Božić?
Odgovor: Nije bitno!. U Bibliji nije naveden datum Isusovog rođenja. U Evanđelju po Mateju piše, da je Isus rođen za vreme Herodove vladavine, koji je umro 4. godine pre nove ere. Kako stvari stoje nije bio ni 25.12 ni 7.1. ali to i njie vazno- Božić je simbol svega što je Isus predstavljao-oprastanje,ljubav, veru i nadu. Lepo ga je slaviti jer se malo vise zamislimo nad svojim životima i samim tim,pomislimo i na druge malo više- poenta Božića je da se slavi SVAKI dan- a ne samo jednog dana u godini- da se volimo,poštujemo, praštamo i trudimo da damo najbolje od sebe SEBI i svima u nasem zivotu. Božić,po meni se slavi svaki dan :) ♥ Pozdrav ~ Maja ♥