Zatvori oci

Zatvori oci bolu,
Neka se njegov gorki cvet tvoje duse ne dotice.
Vazno je samo srce sto u sebi beskraje skriva
i sto kroz saputanje vremena
kao potok niz secanje  protice.

Andjeli vencice pletu.
Trave se na vetru njisu.
Pusti nek oblaci slikaju nebom
a zvezde za tebe disu.

I sunce,i ptica i vetar
sve sam odjednom postala.
Od mene u jednom je trenu
treperava svetlost ostala.

Dusa je vecna i sjajna
i nema mrlja od zivljenja...
U svakom od nas postoji
iskra bozijeg divljenja...

I zato zatvori oci bolu.
Neka se njegov gorki cvet tvoje duse ne dotice.
Samo se seti ko jesi
i pusti vecnost da protice...

Pitanje

Sta vam je najvaznije u zivotu? Pri tome, ne mislim na odgovore u smislu"moja deca,moja porodica", isl. Naravno da vam je to bitno; medjutim,mislim na VAS ovde...Sta vasu Dusu cini veselom,vedrom,raspevanom? Kakve emocije, unutrasnja zbivanja,hobi,razmisljanja? To stvara vas zivot i kreira mnoga desavanja... Ometaca ima uvek...to znamo svi...medjutim,ako se bavimo LEPOTOM i RADOSCU,ako fokus bacimo na resenje a ne na problem,neki se prozor uvek otvori...moguce je...znam,iz iskustva...ima toliko divnih ljudi koji zasluzuju vasu paznju i ljubav samim svojim postojanjem...izazivaju divne emocije i podsecaju da je zivot vredan zivljenja...polako,dan po dan,dozvolimo andjelima da nam pokazu ko nam je ko, ko smo MI SEBI,sta stvara muziku u nasem srcu,i podjimo optimisticno dalje...sa onima koji to zasluzuju i koji su uni ljubavi dok drze nasa srca...

Budite danas VI andjeo. Prvo prema sebi. Pružite sebi puno razumevanja,tolerancije ,topline, saosećanja i ljubavi. Dozvolite sebi da dišete...polako i smireno. Zamislite da imate krila i sebe obrgrlite njima,pružajući na taj način svom telu sigurnost a svojo duši mir. Niste sami...nikada...ali budite sebi andjeo,dok vas vaši andjeli čuvari paze i vole,bez obzira...jer kada se postavite andjeoski prema sebi,kada zavirite u svoje sopstvo,kada osetite mir i ljubav prema sebi, desice se čudo...primetićete da ste okruženi andjelima sličnim vama koji su takodje putnici u ovom postojanju,kao i vi....

Ugodjavanje

I, tako vi odlučite da napravite neke radikalne promene u svom životu...Menjate se iznutra ,date sebi dozvolu da budete VI,onako kako vas je Bog zamislio,i kreće negodovanje okoline....pa zašto,pa kako,pa oko čega,pa za koga, pa kada,što sada...i sve u krug....i šta onda raditi? Podviti rep pa u ćošak? Hmmmmmm...i to je opcija...medjutim,od sebe se ne može pobeći- gde god išli sebe sobom vodimo ....nekad je pitanje; da li mi je bolje da ostanem gde sam i kakav sam ,da trpim što se teško trpi,ili menjati situaciju,okolnosti,okruženje,pregrmeti razne reakcije i živeti svrhu...najteže je preseći...to je momenat najveće hrabrosti...medjutim,nakon toga ide rasplet...pitanje glasi- koliko sebe volim i cenim i koliko želim da doprinesem svetu time što ću biti SVOJ i funkcionisati iz punog kapaciteta? Ovde smo jer imamo zadatak- nije bitno ni koji ni kakav...bitno je samo to da moramo živeti iz SRCA i biti ono što jesmo,inače gubimo dodir sa onim najsvetijim,ljubavlju u sebi,koja potiče od Izvora sa kojim smo se i dogovorili da dodjemo ovde i budemo to što jesmo...Napred samo, svim srcem,uvek i svuda,uprkos svemu... Nagrade su velike!

Kome ugoditi?

Volim narodnu izreku "Ne može se celom svetu napeći kolača". Kakva istina! Uvek će neko imati komentar...na vašu ličnost, rad,izbore, želje...i, naravno,životni put. Ovde smo da bi živeli; ne da bi pokušavali da ubacimo okrugli ekser u četvrtastu rupu,kako ja često volim da kažem. Istina, nekad je to JAKO teško, i iziskuje veliki napor i hrabrost...medjutim,kad bura prodje, dolazi mir. Ljudi uspostavljaju pravila i pokušavaju da lepe etikete i epitete tamo gde im mesta nema. Pitanje je- možemo li stvarno ispeći celom svetu kolače? Mislim da ne...neko će uvek ostati bez...a to smo najčešće mi sami Zato vam želim da uživate u onome što JESTE i da svima šaljete taj "recept" svojim primerom...i eto SVIMA,kojito zaista žele, dovoljno kolača :)) Maja

Vreme

Vreme.Nekome se vuče, a nekome beži. Sve je relativno,pa i ono samo, jer u stvarnosti ni ne postoji...merimo ga našim "ljudskim" načinima da bi se bolje snašli u 3D...medjutim,pitam se često...koliko vremena je uopšte proteklo,prošlo,otišlo,nestalo...gde smo mi u vremenu? Ljudi stalno govore da nema vremena...a njega uvek ima i biće...možda mi premalo nastanjujemo vreme u kome se nalazimo SADA? I, sve nas opet vraća na sadašnji trenutak...to je jedino vreme koje će nam Ikada biti potrebno...

Ja Verujem

Ja verujem. Verujem da postoji ruka za svaku ruku,da postoji livada za svaki cvet. Verujem da postoji nada za svaku tugu,i nebo za ptičiji let. Ja verujem da kiša padne samo da bi sunce bilo umiveno, verujem da postoji istina za svaku laž,i osmeh za svaku suzu. Verujem da smo ovde s razlogom i verujem da smo taj razlog mi sami. Ja verujem u svetlost i verujem u večnost. Verujem da postoji jedan beskrajni prostor gde sva ova moja verovanja postaju jedna velika Sila. Verujem u andjele. Verujem u beskraj. Možda sam mogla biti kraća,i reći sve ovo jednom rečenicom; Ja verujem u Ljubav... Namaste Maja

Zamak

Postoji jedan zamak,negde u prostoru nepromenjenom. Svako pitanje postavljeno,nalazi svoj odgovor tamo. Svaki odloženi put, imao je njega za destinaciju. Svaka neipunjena želja, upavana čeka medju njegovim zidinama.Ima jedan zamak, u zemlji medju postojanjima. Čeka strpljivo i čezne. Čezne za nama onakvim kakvim nas pamti kada smo slobodni, radoznali, veseli i posvećeni svojim najsvetlijim čežnjama. Postoji jedan zamak, na kraju nekog sveta, na početku jednog sećanja, na izvoru svake ljubavi. Do njega se stiže samo dušom,izmedju otkucaja srca...

Večernja Molitva

Andjele svetlosti, i sve slobode
neka me tvoje reči vode
neka me tvoja krila zaklone
i svaku tugu i bol mi otklone.

Andjele blagi, otvori ta vrata
ka mestu gde nema minuta ni sata,
ruku mi pruži, pokaži gde blista
u meni ljubav beskrajna,čista.

Andjele dragi što čuvaš mene,
u  san me otprati gde nema sene,
svetlošću svojom ,dok spavam me prati
u spokoju noćni nek prolaze sati.

Amin <3

Maja Ikica Milosavljević...od andjela svetllosti

POSEBNO

Da li, i koliko često ,se osećate POSEBNO? Šta to zapravo znači- posebno-? Po meni, to znači biti svestan SEBE, svoje vrednosti, svog postojanja, svesnog učestvovanja u svom životu, življenje sa NAMEROM, prihvatanjem, uživanjem kada god nam se za to pruži prilika...osećati PONOS kada uspemo u nečemu do čega nam je stalo...biti prisutna...biti TU...zar nam nije svaki,ali baš SVAKI trenutak poseban??? Zar ne vidite,zar ne OSEĆATE koliko ste posebni??? Meni jeste...i presrećna sam zbog vašeg postojanja-jer obogaćujemo jedni druge deljenjem onoga što jesmo...POSEBNO sam zahvalna na tome...