Ja Hodam

уторак, 06. мај 2014.

Ugodjavanje

I, tako vi odlučite da napravite neke radikalne promene u svom životu...Menjate se iznutra ,date sebi dozvolu da budete VI,onako kako vas je Bog zamislio,i kreće negodovanje okoline....pa zašto,pa kako,pa oko čega,pa za koga, pa kada,što sada...i sve u krug....i šta onda raditi? Podviti rep pa u ćošak? Hmmmmmm...i to je opcija...medjutim,od sebe se ne može pobeći- gde god išli sebe sobom vodimo ....nekad je pitanje; da li mi je bolje da ostanem gde sam i kakav sam ,da trpim što se teško trpi,ili menjati situaciju,okolnosti,okruženje,pregrmeti razne reakcije i živeti svrhu...najteže je preseći...to je momenat najveće hrabrosti...medjutim,nakon toga ide rasplet...pitanje glasi- koliko sebe volim i cenim i koliko želim da doprinesem svetu time što ću biti SVOJ i funkcionisati iz punog kapaciteta? Ovde smo jer imamo zadatak- nije bitno ni koji ni kakav...bitno je samo to da moramo živeti iz SRCA i biti ono što jesmo,inače gubimo dodir sa onim najsvetijim,ljubavlju u sebi,koja potiče od Izvora sa kojim smo se i dogovorili da dodjemo ovde i budemo to što jesmo...Napred samo, svim srcem,uvek i svuda,uprkos svemu... Nagrade su velike!

2 коментара:

  1. Uh, to jeste teško, ali samo kad su u pitanju oni najbliskiji. Porodica, roditelji, neka draga tetka...no, ako nas vole, prihvatiće nas.
    Ostali ljudi su potpuno nebitni, važno je da nikoga ne vređamo.
    Idemo samo napred.

    ОдговориИзбриши
  2. Evo, kad sam ponovo na tvom blogu, volela bih da u podešavanjima skloniš verifikaciju za komentare, nejasni su brojevi, pogađam ih iz više puta da bih ostavila komentar.

    ОдговориИзбриши