Ja Hodam

петак, 14. децембар 2012.

Od Današnjeg Dana

Obećaj svečano sebi , na današnji dan,
da ćeš uvek činiti sve što možeš, najbolje što možeš, kako god možeš,
da sebe voliš i vidiš očima svetlosti,
Obećaj sebi, počevši od ovog tenutka
da ćeš u ogledalu videti odraz svog najboljeg prijatelja
svog saveznika, svog tragača za istinom,
obećaj sebi da ćeš biti uvek nežna, pažljiva i obzirna prema tom liku u ogledalu,
da ćeš je čuvati i voleti kao retku pticu koja ona i jeste,
da ćeš shvatati i prihvatati da ima loše dane kada joj nije do razuveravanja i i praznih priča,
da su ti dani deo života i njenog postojanja,
ali da uvek postoji sutra i nova nada,
i novi smeh koji čeka da bude odsmejan, odmah iza ugla,
obećaj sebi da ćeš ići napred i kada izgleda da napred ne postoji,
obećaj si sada, ovog trenutka, da ćeš se večno voleti i uvažavati,
i da ćeš u sebi uvek videti ljubav i svetlost kao i ona sila koja te je ovde poslala da svojim postojanjem ulepšaš svet...

недеља, 02. децембар 2012.

Želja

Polako ,polako,
tiho, tiho
spustila se treperava svetlost na moj dlan.
 Nežno, nežno,
paperjasto, blago
doletela vila pahuljica u san.

Šapuće reči iskričave, sjajne
Šapuće, niko da ne čuje plan;
doleteće noćas svakom ko je zove
doleteće nečujno u dečiji san.

Pahuljica vila doneće im nadu
doneće im blago, tajna što se zove
zavežljaj će spustiti, najtiše ,polako,
ostaviti deci da ređaju snove.

Nek maštaju deca, nek rastu kroz snove
taj svet na javi neka se ne budi
Pahuljica vila, ta kraljica želja
ostaće sa njima i kad budu ljudi.

Čarolija njene po mom srcu šara
odavno je moje ostarilo lice
njena neznost meni svojim belim perom
crta ove lepe bore, smejalice...