Želja

Polako ,polako,
tiho, tiho
spustila se treperava svetlost na moj dlan.
 Nežno, nežno,
paperjasto, blago
doletela vila pahuljica u san.

Šapuće reči iskričave, sjajne
Šapuće, niko da ne čuje plan;
doleteće noćas svakom ko je zove
doleteće nečujno u dečiji san.

Pahuljica vila doneće im nadu
doneće im blago, tajna što se zove
zavežljaj će spustiti, najtiše ,polako,
ostaviti deci da ređaju snove.

Nek maštaju deca, nek rastu kroz snove
taj svet na javi neka se ne budi
Pahuljica vila, ta kraljica želja
ostaće sa njima i kad budu ljudi.

Čarolija njene po mom srcu šara
odavno je moje ostarilo lice
njena neznost meni svojim belim perom
crta ove lepe bore, smejalice...