Belo i Crno

Ponekad
zaboravim da belo nije boja  već čista svetlost.
Trazim je na papiru, trazim da je obucem,gledam u pahulje
gledam u oblake
trazim belo koje nosim u sebi.
Ponekad zaboravim da crno nije boja  već odsustvo svetlosti.
Pa palim vatru da je raspršim,
pa palim sveću da je se otresem,
a ne setim se da upalim svetlost u sebi.
Ponekad zaboravim da su crno i belo igrači iste plesne trupe.
Da njihove zajedničke piruete stvaraju zanos igre.
Zaboravim da jedna drugu ne isključuju,već zajedno stvaraju tačku koju posmatramo bez daha,
njihov ples je magija života
njihov ples je čudo postojanja,crno i belo nisu boje
crno i belo su tkanina života koju mi krojimo i šijemo
po sopstvenoj meri...