Ljutnja

Ljudi često potiskuju ljutnju, jer su naučeni da ljutiti se "nije lepo". U suštini, ljutnja nas obaveštava o našem načinu razmišljanja i o reakciji na nečije reči, ponašanje ili dela. Često je i naša projekcija na druge, i treba ući u trag ZAŠTO se tako osećamo. Ako smo dozvolili da nas nešto naljuti, treba razmisliti o tome koja su nam "dugmeta" pritisnuta, da li rešavamo nešto izlivom besa i koliko je to zaista potrebno? Ono što JESTE potrebno, je OSVESTITI razlog, istinski razlog ljutnje, i osloboditi se njene toksičnosti. To ne znači progutati je- već je prihvatiti,udahnuti 10 puta duboko i postaviti sebi pitanja u smislu- ŠTA me ovde tačno ljuti? Ima li ISTINE u ovoj situaciji? Da li sam je ja na bilo koji način izazvala? Ako jesam-zašto, a ako nisam, šta se dešava OKO te osobe da je podstiče da se ovako ponaša? Naravno,ovo se odnosi na naše bližnje, one koje poznajete i sa kojima ste u redovnom kontaktu.Ne možete imati izliv ljutnje na nekoga ko vam nije blizak,možete samo trenutno biti iziritiranim nepristojnim činovnikom u banci, neprijatnoj prodavačici,i sl- ali prava ljutnja je uvek plod većeg broja sličnih situacija od pojedinih osoba, koje se često ponavljaju.
Suština je da ponašanje koje u sebi sadrži elemente neprijatnosti, besa,i povredjivanja je uvek vapaj za ljubavlju. Osoba koja vam pritiska pogrešne dugmiće i "traži kavgu" neprestano je u manjku ljubavi. Pomozite joj postavljajući se na suprotan način od onoga što ona projektuje. Iziskuje rad- ali daje rezultate!