Prestala sam , davno, da pokušavam da objasnim sebe bilo kome. Prestani i ti da pokušavaš. Ljudi shvataju šta žele, misle šta hoće, i rade po svome. To je njihovo pravo i njihov izbor. Isto kao i tvoj. Najgore je pokušavati da nekog preobratiš; to je krajnje nepoštenje. Sloboda da se misli sopstvenom glavom i ,još bolje- srcem, je neprikosnovena. Svako treba da živi svoj put, da plovi svojim morem, i navigira svojom barkom. Destinacija je duši poznata, mape i slike urezane u sećanja, a korak uskladjen sa našim životnim planom. Pomoći, da- ali kad se dopušta. Pružiti ruku,uvek- ali ako joj se ne preti sekirom. Saslušati drugu stranu, apsolutno- ali uvek provući svaku reč kroz najbolji i najjači filter na svetu- svoje srce. Prispitati sebe, bez izuzetka- ali dopustiti i to da nismo svi na istom putu, da drugačije rastemo, spoznajemo, da lutamo i nalazimo se, i da ne moramo da se slažemo u mnogo čemu. Dopustiti drugima da budu to što jesu,i kada nam ama baš ništa nije jasno ni blisko- e, to je prava veština... Možda smo svi ovde i sada baš zbog toga tu; da spoznamo sve valere postojanja u sebi i oko sebe, i da već jednom postanemo ono što zaista jesmo... Iskreno i stvarno. Tada će mo moći da pričamo o stvarnoj transformaciji ovog našeg ,zajedničkog postojanja...<3
Нема коментара:
Постави коментар