Zagrljaj

Zagrljaj
Svetlost mi je ruku dala
i povela na dug put...
Iskreno se radovala,
drzala joj se uz skut.
Lampice i fenjere
delila sam ko je hteo
svakom ko je svoje srce
pogledati poželeo.
To što boje svoga srca
mnogima su bile tamne
nisam ja to obznanila
razliše se one same.
I u tamnoj boji ima
tako puno da se nadje
i po mutnom,crnom moru
jedre lepe, snažne ladje...
I tamo gde svetlost sine
milion istina spava
tamne boje razliše se-
i zablista svetlo plava...
Jer iz svakog mraka ima
mnogo toga da se spozna
sve je tu za svakog od nas
ako želi to da dozna...

Svetlost ti je ruku dala ,zagrlila te je snažno.
Kad smo sa njom i ti i ja, ništa više nije važno...
Maja Ikica Milosavljevic