Ja Hodam

четвртак, 20. септембар 2012.

Put Srca

Srce pravi najlepše fotografije.
Uslikaću svaki trenutak i staviti u album moje duše.
Nekada boli, nekada peva, ali moj život je vredan svakog koraka i svakog kamenčića kojim se putem spotaknem.
Pomislim, ponekad, da dalje nema...
Strelice otrova lete ka meni i zbunjena stojim u lavirintu osećanja.
I onda se setim, ko sam.
I onda se setim gde sam.
I onda se setim Zašto Sam...i pustim karavan bola da prodje.
I idem dalje, sa novom snagom.
I novom verom, jer svaki dan je nov.
Svaka misao četkica i svaki trenutak platno na kom slikam.
Idemo napred,idemo dalje, sa ljubavlju u srcu i verom u svoj dar...

петак, 14. септембар 2012.

Pomaganje

Ne možemo pomoći svima, ma koliko to silno želeli. Vrlo često, ne možemo pomoći ni sebi, jer je potrebna ogromna mudrost, znanje,iskrenost i iskustvo da bi se sagledala sopstvena duša sa svim njenim valerima,iskricama,mračnim kutcima i čudnovatim stazicama. Možemo pokušati, i treba to da učinimo, ali ako neko ne želi našu pomoć - treba se povući. Neki ljudi moraju da odžive odredjene stvari da bi imali odredjene spoznaje; nismo svi isti, iako smo svi putnici u istom vozu. Dozvoliti nekome da se bori sa svojim izazovima na sopstveni način jeste iskazivanje poštovanja. Pomoći -da, ali ako se pomoć odbija treba se povući. Neke lekcije postoje da bi se iskusile sopstvenom snagom duše. Voz ide dalje, i svi će mo stići na sopstveno odredište; dozvolimo svakom, pa i sebi da se vozimo u klasi za koju smo kupili kartu- jer tu smo kupovinu učinili sa razlogom.