Uprkos

Uprkos vetru- ne odustajem od plovidbe,
uprkos kiši- pevušim u sebi
uprkos bolu- još uvek se ne bojim
uprkos besnima- ne odričem se smeha
uprkos bezumlju- tačno znam gde stojim
uprkos podsmehu- ja glavu ne spuštam
uprkos svetu-ja oblake prelećem
uprkos oluji- dugi ruku držim
uprkos mržnji- ostajem bez daha
ostajem bez straha
uprkos ,uprkos ,uprkos borbi
uprkos svemu
uprkos kraju, ako on postoji
ako nije varka, kao i svet ceo-
ja sam već u raju.

Ja te Molim

Ne odustajem od sna da će biti ono što želim ,ono za čim čeznem,ono kako sebe zovem kada lutam sopstvenim snom.
Ne odustajem od onoga zbog čega mi se zatvaraju vrata nade svaki put kad im se prikradem i kad spustim uho na hladni zid da oslušnem,čujem li svoje ime da neko doziva,
ne odustajem nikada, i neću ni ovaj put
jer verujem da mogu da menjam to što kažu da je napisano
pa nije u kamen uklesano
a i da jeste, neka je; i kamen  more mrvi
i kamen od vremena pesak postaje
a ja imam strpljenje kao nebo
da lebdim i budem tihi posmatrač naoko nevidljivih promena
ja imam volju, ja imam zelju,
pa zar mi je potrebno nešto više od toga
da mi se ostvare snovi
ljubavi imam za beskrajne svetove
za večite letove od jave do sna
ne odustajem zato nikada,
samo da znaš,
ne odustajem jer  držim svoje platno života i bojim ga
samo ja,
ne odustajem od sebe, ne odustajem od tebe,
ne odustaj ni ti, ja te molim...

Lepota

Lepota


Lepota je dete u svakom od nas.

Lepota je istina koja sjaji u srcu.

Lepota je prostor izmedju otkucaja srca.

Lepota je kad te vidim onakvim kakav jesi.

Lepota je smisao u besmislu vremena.
Lepota je ono što mi peva u duši.
Lepota je ono najbolje u tebi.

Lepota je ono što vidim iza tvog pogleda.

Lepota je ne konfekcijski broj tvoje suknje- već konfekcijski broj tvog srca...u tom slučaju,što veći to bolji... :)

Lepota je itekako prelazna...kad me inspirišeš da budem bolja,  jača, hrabrija....

Lepota je sve ono što dajem od sebe drugima.

Lepota je ono što smo svi zajedno kada volimo...

Lepota smo mi kad se pretvaramo u supernove...kada prepoznamo svoj lik u nebesima...i shvatimo ko smo, zapravo...

Smisao

Prestala sam , davno, da pokušavam da objasnim sebe bilo kome. Prestani i ti da pokušavaš. Ljudi shvataju šta žele, misle šta hoće, i rade po svome. To je njihovo pravo i njihov izbor. Isto kao i tvoj. Najgore je pokušavati da nekog preobratiš; to je krajnje nepoštenje. Sloboda da se misli sopstvenom glavom i ,još bolje- srcem, je neprikosnovena. Svako treba da živi svoj put, da plovi svojim morem, i navigira svojom barkom. Destinacija je duši poznata, mape i slike urezane u sećanja, a korak uskladjen sa našim životnim planom. Pomoći, da- ali kad se dopušta. Pružiti ruku,uvek- ali ako joj se ne preti sekirom. Saslušati drugu stranu, apsolutno- ali uvek provući svaku reč kroz najbolji i najjači filter na svetu- svoje srce. Prispitati sebe, bez izuzetka- ali dopustiti i to da nismo svi na istom putu, da drugačije rastemo, spoznajemo, da lutamo i nalazimo se, i da ne moramo da se slažemo u mnogo čemu. Dopustiti drugima da budu to što jesu,i kada nam ama baš ništa nije jasno ni blisko- e, to je prava veština... Možda smo svi ovde i sada baš zbog toga tu; da spoznamo sve valere postojanja u sebi i oko sebe, i da već jednom postanemo ono što zaista jesmo... Iskreno i stvarno. Tada će mo moći da pričamo o stvarnoj transformaciji ovog našeg ,zajedničkog postojanja...<3