Ja Hodam

недеља, 24. март 2013.

Mogu Ja Sve

Mogu ja sve...i izdržati dane gde sve izgleda bledo, i pokrenuti se iako su svi moji šrafovi zardjali,
mogu ja da vidim lepo u svemu samo zato jer to hoću,
jer je moj svet još uvek često posećen od vila i čarobnjaka,
ili je njihov svet često MOJ,
ne znam,nije važno,
bitno je samo da znam da ako stanem - onda prestaje i put,
ako ne pokušam - bolje biti neće, a gore može uvek,
zato idem napred - jer znam da je napred jedini  put
i jer znam da je sve ovo oko nas jeka
a mi putnici ka slobodi
vrtimo se u krug, i setimo se,odveć kasno-
sloboda je TU, u nama, a ne negde tamo gde svetle fenjeri buducnosti
u nama, u ovom cvetu što ti ga pružam,
što mi ga pružaš,
u ovom osmehu što ga delimo
kao poslednju kap vode
u pustinji života- dok se ne prenemo i vidimo -
svetlimo kao svitci, ako ne sebi- drugima
pa uzajamno putujemo i delimo svoje tračke sunca
i shvatamo da vredi živeti,
da vredi postojati,
baš da bi se pronašli ponovo
u radosti postojanja...kroz vekove....

четвртак, 14. март 2013.

Trajaće...

Velika ljubav...najveća, i za hiljadu godina stajaće i za milion vekova trajaće jer je moja i tvoja, večita
jer su njene obale daleke
samo nama jedino dostupne
u ovoj nasoj prici
ovaj zivot prekratak je za duge govore i opise davno nastale bajke
da li ima smisla ovo ovde, sve,
možda ima, mozda ne,
nije vazno, tvoje su me misli pronasle
l kad sam najmanje nadala se tome
u hajci na život
podsetile su me note dve na vreme kad smo obećali jedno drugom ovaj život i ove snove
pa nestade,
odjednom , to sećanje
ali i to je privid, jer evo te,predamnom ,opet
kao čarolijom,kad zatvorim oči tu si, vidim te....